„O ovom koncertu razgovaramo već godinama i presrećan sam što ćemo se konačno sresti.“
U tih nekoliko reči Konstantinos Argiros ne najavljuje samo nastup — on najavljuje susret. Onaj koji se dugo čekao, koji se osećao i pre nego što je potvrđen. Beograd ga je zvao, a on je slušao.
„Svakodnevno dobijam poruke iz Srbije, ljudi pevaju moje pesme, i želim da te večeri svi zajedno spojimo glasove u jedan.“ U vremenu kada se muzika deli u algoritmima, Argiros je pevač koji veruje u glasove. U zajedništvo. U trenutak kada hiljade ljudi pevaju istu pesmu, ne zato što je hit, već zato što je njihova.
„Sa svojim timom pažljivo pripremam svaki detalj — melodiju, aranžmane, svetlo i zvuk — kako bismo publici pružili iskustvo za pamćenje.“ To nije samo produkcija. To je ritual. Argiros ne dolazi da održi koncert — dolazi da stvori atmosferu. Da Plavu dvoranu Sava centra pretvori u prostor u kojem se muzika ne sluša, već živi.
„Ne želim da postavljam granice. Muzika je univerzalni jezik i želim da nas poveže tu, u Plavoj dvorani Sava centra.“ U toj rečenici je sve. I razlog turneje. I razlog dolaska u Beograd. I razlog zbog kojeg će 12. oktobar biti više od datuma — biće veče koje se pamti po osećaju, ne po fotografijama.
„Njegova muzika je posebna, uzbudljiva i dirljiva u isto vreme“ – govori o Goranu Bregoviću. O umetniku koji je za njega simbol Balkana. U toj rečenici Argiros ne analizira — on oseća. I pokazuje da razume ono što publika ovde nosi u sebi: muziku koja boli, raduje, uzdiže.
„Srećan sam što imam mnogo prijatelja na srpskoj muzičkoj sceni, među njima i Sašu Kovačevića.“ To prijateljstvo nije slučajno. To je znak da Balkan i Mediteran dišu istim ritmom. Da emocija ne zna za granice. Da pesma može da spoji Atinu i Beograd, bez prevoda.
Konstantinos Argiros dolazi. Ne kao gost, već kao neko ko je već deo ove publike. Njegove pesme su već ovde. Njegov glas je već poznat. Ono što još nismo doživeli — jeste trenutak kada će se sve to spojiti u jedno.
„Želim da te večeri svi zajedno spojimo glasove u jedan“ – ističe Argios.
I to nije poziv. To je obećanje.
Foto: Konstantionos Argios