U noći između subote i nedelje, 26. oktobra, prelazimo na zimsko računanje vremena. Tačno u 3:00, kazaljke se pomeraju unazad na 2:00 — što znači da dobijamo dodatni sat sna. Iako se radi o rutinskoj promeni, ona ima zanimljivu istoriju i stvaran uticaj na naše telo, raspoloženje i svakodnevne navike.
Zašto se uopšte pomera vreme?
Praksa pomeranja sata potiče iz Prvog svetskog rata, kada su evropske zemlje pokušale da uštede energiju produžavanjem dnevnog svetla. Benjamin Franklin je još u 18. veku predložio ranije buđenje kako bi se smanjila potrošnja sveća, ali tek u 20. veku pomeranje vremena postaje standardizovano. Danas se u Srbiji sat pomera dva puta godišnje, iako se u EU razmatra ukidanje ove prakse.
Zimsko vreme više prija telu
Zimsko računanje vremena zapravo više odgovara našem biološkom ritmu. Cirkadijalni sistem, koji reguliše spavanje i lučenje hormona, lakše se prilagođava pomeranju unazad nego unapred. Dodatni sat sna može poboljšati koncentraciju, smanjiti stres i pomoći telu da se lakše nosi sa kraćim danima.
Zanimljivosti koje menjaju perspektivu
- Island, Rusija i Belorusija su ukinule pomeranje sata i ostale na jednom režimu tokom cele godine.
- Studije pokazuju da pomeranje vremena može uticati na povećan broj saobraćajnih nezgoda i problema sa snom, posebno u proleće.
- U Japanu se vreme ne pomera — dan se prilagođava, ne sat.
Kako da se lakše prilagodiš
- Veče pre promene, pokušaj da legneš ranije i izbegneš ekrane pred spavanje.
- Iskoristi dodatni sat za jutarnju šetnju — prirodna svetlost pomaže telu da se resetuje.
- Prvih nekoliko dana nakon promene, izbegavaj teške zadatke rano ujutru dok se telo ne prilagodi.
Zima ne mora da znači usporavanje
Zimsko računanje vremena može biti poziv na usporavanje, ali ne i na stagnaciju. Usporeni ritam dana može otvoriti prostor za introspektivne razgovore, kreativne projekte, duže doručke i večeri uz knjigu. Umesto da se borimo protiv mraka, možemo ga prihvatiti kao poziv na unutrašnje svetlo.
Foto: Soroush H. Zargarbashi