Ugasimo svetlo i idemo na spavanje. Možda razmislimo o onome što nam se dogodilo tokom dana, ali ništa više od toga. Danas za mlade ,,odlazak na spavanje” često znači ,,samo još jedan video”. I ne, niste vi krivi, niti ste jedini. Uzrok ovakvom osećaju je svakodnevna potreba da budemo u toku sa svime što nam digitalni mediji nameću. Platforme poput TikToka i Instagrama, posebno sa nastankom reels-a, koncipirane su tako da budu beskonačne. Njihov sadržaj nema svoj početak niti kraj. One su tu dokle god su i naši prsti spremni da ,,skroluju” do iznemoglosti.
Nekada se čini da nas niko ne poznaje bolje od našeg profila na TikToku. Zapravo, to samo znači da smo zapali u sopstveni babl čiji algoritam na svakom narednom koraku nudi nešto interesantno. Upravo tu nastaje problem. Pitanje nije samo zašto ostajemo budni, već zašto ne možemo da prestanemo da skrolujemo, čak i kada znamo da smo umorni.
Kada biologija uradi svoje
Tinejdžeri se sami po sebi nalaze u jednoj specifičnoj životnoj fazi. Dolazi do hormonskih promena, nastupa pubertet, javljaju se brige koje do tada nisu postojale. Tokom perioda adolescencije dolazi do prirodnog pomeranja cirkadijalnog ritma, zbog čega se osećaj pospanosti javlja kasnije uveče. Dakle, u prevodu, mladi spontano kasnije zaspu i kasnije se bude. Kada se tome doda prva smena u školi, fakultetske obaveze ili posao, deficit sna postaje gotovo neizbežan.
Međutim, nisu samo biološke promene odgovorne za nesanicu. Plavo svetlo na našim ekranima smanjuje nivo melatonina, hormona sna, a svaki novi video je maleni podsticaj. U našem mozgu dolazi do mentalne stimulacije što ga održava budnim i aktivnim. Mozak, izložen stalnim vizuelnim stimulansima, dobija signal da je i dalje dan. Dok telo ima potrebu da odmori, naš mozak ima drugačiji plan, te ga digitalni sadržaj uverava da zabava još uvek traje i da nije vreme za spavanje.
Možda zvuči kao neka telešop prodaja, ali – ni to nije sve! Algoritmi društvenih mreža dizajnirani su da produže pažnju korisnika. Svaki novi video, svaka nova objava, predstavlja mali dopaminski podsticaj – nagradu koja nas tera da ostanemo još malo. Za razliku od knjige ili filma koji imaju kraj, beskonačni feed nema prirodnu tačku zaustavljanja. Ne postoji poslednja epizoda skrolovanja.
Vreme je za ,,osvetu”
Danas je u psihologiji sve prisutniji pojam revenge bedtime procrastination. U pitanju je navika da svesno odlažemo odlazak na spavanje kako bismo povratili osećaj kontrole nad sopstvenim vremenom. Nakon dana kontrolisanog obavezama, rokovima i spoljnim zahtevima, noć postaje jedini deo dana koji doživljavamo kao potpuno svoj. Noć je takozvani ,,me time” koji dozvoljavamo sebi nakon napornih uspešno izvršenih obaveza. Skrolovanje tada nije samo distrakcija, već i beg od onoga što nas svakodnevno muči. To je trenutak u kome biramo sadržaj, tempo i ritam. Paradoksalno, pokušavajući da produžimo vreme za sebe, zapravo skraćujemo vreme odmora koje nam je najpotrebnije.
Biti u toku jednako je skrolovati
Zbog preterane zabrinutosti da nešto ne propustimo, skrolovanje zapravo postaje još jedna obaveza, novi posao na koji pristajemo kako ne bismo bili primorani da ,,ispadnemo” iz sopstvene eho komore. Društvene mreže funkcionišu po principu stalne novine. Trendovi traju kratko, informacije se smenjuju velikom brzinom, a osećaj da nešto možemo propustiti – poznat kao FOMO (fear of missing out) – dodatno otežava gašenje telefona. Dakle, plašimo se da za svega nekoliko dana odsustva sa društvenih mreža, možemo izbeći ceo jedan spektar novih šala, mimova, trendova i aktuelnih događaja. Za mlade ljude, koji su u fazi intenzivnog socijalnog povezivanja i formiranja identiteta, digitalna uključenost često znači i društvenu uključenost. Ako nismo videli video o kome svi pričaju, ako nismo reagovali na poruku ili objavu, postoji bojazan da ćemo ispasti iz toka. Zato, pratimo te neobične trendove na TikToku, koncerte i poznate ličnosti u usponu, dramu u Bekam porodici ili najbolje odabrane autfite na dodeli nagrada.
Tako telefon postaje produžetak društvenog života, a san se pomera na drugo, treće ili…nismo više ni sigurni koje mesto.
Beskonačan sadržaj – beskonačne posledice
Hronični nedostatak sna utiče na koncentraciju, raspoloženje i opšte mentalno zdravlje. Kod tinejdžera i studenata može dovesti do smanjene uspešnosti u školi ili na fakultetu, razdražljivosti i povećanog osećaja anksioznosti. Ipak, problem se retko doživljava kao ozbiljan, jer je postao kolektivno iskustvo. Ovo su momenti gde se treba setiti da samo zato što je nešto kolektivno, zapravo ne mora uvek značiti i dobro i poželjno. „Svi malo spavamo“ normalizuje situaciju koja zapravo nije bezazlena.
U društvu u kojem je stalna dostupnost postala standard, odlazak na spavanje može delovati kao isključivanje iz sveta.
Produktivna noć znači noć puna sna
Rešenje verovatno ne leži u potpunom odbacivanju tehnologije, već u svesnijem korišćenju. Uvođenje malih rituala – poput odlaganja telefona trideset minuta pre spavanja ili čitanja nekoliko stranica knjige. Sve to može pomoći mozgu da prepozna signal za smirivanje. Tehnologija, onda kada smo na njenoj pravoj strani, može da preporuči načine da se posvetimo sebi i poštedimo mozak od bespotrebnih informacija. Takođe, važno je razumeti da potreba za noćnim skrolovanjem često skriva dublju potrebu: potrebu za vremenom bez zahteva, bez ocenjivanja i bez poređenja. Umesto da krivimo sebe zbog nediscipline, možda je korisnije zapitati se kako tokom dana možemo stvoriti više prostora za odmor.
Jedan od najjednostavnijih, ali i najdelotvornijih saveta jeste da telefon pred spavanje koristimo samo onoliko koliko je neophodno (što se često može obaviti u stajaćem položaju), a zatim ga svesno odložimo i dopustimo sebi prelazak u mir zvani krevet. Naše telo nije beskonačan izvor energije. Kao što se baterija na telefonu tokom dana polako prazni, tako se troši i naša unutrašnja snaga. Razlika je u tome što telefon punimo bez razmišljanja, dok sopstvenu iscrpljenost često ignorišemo. San je prirodni punjač našeg organizma – trenutak u kome se obnavljamo, fizički i mentalno, kako bismo sledeći dan dočekali stabilniji i otporniji.
Zato setite se – san nije luksuz, on je osnovna potreba!
Piše: Mato Ratković
Foto: Pixabay