Brzo! Popij kafu, operi zube, spakuj stvari, obuci se i što pre pravac škola, fakultet ili posao. U toj jurnjavi kroz obaveze često zaboravimo i gde smo zapravo krenuli. Kafa se retko ispija polako, uz omiljenu knjigu i zvuk tišine; mnogo češće postaje „passenger princess“ na suvozačevom sedištu, popijena usput, između semafora i pešačkih prelaza.
Sve je prilagođeno brzini. Više ne kucamo poruke – šaljemo glasovne. Ne čitamo – slušamo audio-knjige dok žurimo na predavanja. Ne idemo u prodavnice – naručujemo onlajn, jer ko još ima vremena da isprobava odeću i stoji u redu na kasi? Naša svakodnevica postala je niz optimizovanih radnji, koje podrazumevaju minimum vremena i maksimum efikasnosti.
A šta biste pomislili kada bismo vam rekli da se taj tempo polako dovodi u pitanje? Da svet možda prolazi kroz tihu renesansu – period preispitivanja brzine i kolektivnog mentalnog zamora?
Internet je preplavljen trendovima – od onih koji se tiču izgleda i ishrane, do liste uspeha koje „moramo“ ostvariti pre 25. godine. Ipak, poslednjih meseci mrežama se širi još jedan trend, suprotan svemu navedenom. Slow down trend, koji se pojavljuje na platformama poput Instagrama, Jutjuba i TikToka, poziva na usporavanje, na povratak sebi i sopstvenom vremenu.
Od FOMO do JOMO
Nekadašnji „fear of missing out“ polako se pretvara u „joy of missing out“. Sve je više onih koji više ne osećaju potrebu da budu u toku sa svakom informacijom, trendom i objavom. Konstantno praćenje dešavanja iz minuta u minut postaje iscrpljujuće po naše mentalno zdravlje. Ulazimo u začarani krug poređenja, očekivanja i neprekidne dostupnosti.
Mladi su posebno izloženi pritiscima, od akademskih i profesionalnih, do estetskih i društvenih. Društvene mreže često nameću standarde koje je gotovo nemoguće dostići, ali sa kojima ipak pokušavamo da se izborimo i sustignemo ih. U toj trci, lako zaboravimo da zastanemo.
Slow down trend zato predstavlja jedan oblik digitalnog otpora. On podseća da ne moramo biti svuda, znati sve i reagovati odmah. Ponekad je sasvim dovoljno samo usporiti.
Sporije je lepše
Možda zviči paradoksalno – influenseri koje podržavamo tako što satima gledamo njihove videe, sada nam nude vlogove o tome kako se isključuju sa društvenih mreža, kako se odaju analognim hobijima poput heklanja, čitanja, crtanja ili šetnje u prirodi. Ipak, ovo je pokazatelj da samo ukoliko smo na pravoj stani interneta, istinski imamo mogućnost da pronađemo inspiraciju i pomognemo sebi.
Generacija koja je odrasla uz klikove i notifikacije, sada napokon priznaje da je vreme za predah. Digitalni umor nije samo prolazna nelagodnost. Konstantna izloženost informacijama, poređenju i spoljnim očekivanjima dovodi do preopterećenosti mozga. Naš nervni sistem retko dobija priliku da se umiri. Čak i kada fizički mirujemo, mentalno ostajemo aktivni – skrolujemo, reagujemo, analiziramo (se), upoređujemo (se). Sve ovo može izazvati anksioznost, stres, nesanicu i gomilu drugih problema. Zato, jedan od osnovnih oblika samoregulacije je upravo proces usporavanja.
Odlaganje telefona na sat vremena, bez spoljašnjih dešavanja dovodi do jedne pojave na koju nismo do sada navikli. U pitanju je suočavanje sa sopstvenim mislima. Tišina, koja je za neke stare generacije bila prirodna pojava, nama danas izaziva nelagodu. E, upravo u tome leži njen značaj. Mentalno zdravlje ne podrazumeva samo odsustvo problema, već i sposobnost da budemo sami sa sobom bez osećaja nelagode.
Me time kao lek
Slow down trend nas podstiče na vraćanje malim ritualima u kojima uživamo, ali nas takođe motiviše i da pronađemo nove hobije koji će učiniti da se osetimo ispunjenije. Ispijanje kafe bez telefona, vođenje dnevnika, šetnja u kojoj umesto muzike u slušalicama, slušamo prirodu – ovo su vrednosti kojima se okrećemo odlaganjem moblinih telefona po strani.
U svetu u kome je pažnja postala roba, najradikalniji potez može biti sačuvati je za sebe. Ako nešto treba da konzumiramo neka to bude naša stvarnost, a ne nerealni i tuđi životi na internetu.
Preopterećenost informacijama jedan je od faktora koji doprinosi anksioznosti kod mladih. Kada smo konstantno u toku sa tuđim uspesima, putovanjima, treninzima i dostignućima, lako je poverovati da zaostajemo. Usporavanje prekida taj ciklus poređenja. Kada usporimo, jedina osoba sa kojom se poredimo smo mi sami. Stanemo, i vidimo ko smo bili nekada, ko smo sada, a ko postajemo. Na taj način se povezujemo sa svojim potrebama koje smo odavno zapostavili nastojeći da ispunimo potrebe i očekivanja drugih, koje kasnije kao dokaz delimo na storijima.
Samo još jedan trend koji moramo ispoštovati?
Ipak, postavlja se pitanje da li je Slow down trend samo još jedan koncept čije se ispunjenje zahteva od nas. Da li smo sada obavezni da objavimo da smo deo procesa usporavanja? Fotografije knjiga, čajeva i zalazaka sunca mogu delovati kao novi standard „ispravnog“ načina života i moranja funkcionisanja na određeni način.
Međutim, razlika je u nameri. Rekli bismo da cilj ovog trenda nije da ovlada nama, već da nas motiviše da mi zdravorazumski ovladamo svojim odlukama. Otuda, ovo bi trebalo da bude podsticaj za jedan produktivniji način života, a ne ispunjenje kratkotrajnog trenda na mrežama. Suština slow down pokreta nije u savršenoj jutarnjoj rutini, već u svesnoj odluci da ne moramo uvek biti dostupni, produktivni i informisani.
Na kafici sa samim sobom
Čini se da društvo nekako uvek nagrađuje one koji za što kraće vreme postignu što više. S toga, hrabro je priznati sebi da smo umorni i da nam je potreban predah. Da ne želimo da budemo sastavni deo svakog trenda i svakog dešavanja u svetu. Samo jednom u životu imamo 17, 23 ili 30 i zbog toga je važno s vremena na vreme setiti se ko smo i šta nas ispunjava.
Usporavanje ne znači odustajanje od ambicija. Naprotiv, ono može biti način da ih ostvarimo na produktivniji način. Kada smo mentalno stabilniji, jasnije postavljamo prioritete, donosimo promišljenije odluke i gradimo zdraviji odnos prema sopstvenim granicama. Usporiti znači razmisliti i dozvoliti da ,,hladne glave” formiramo određene odluke.
Na kraju dana, možda svet i ne prolazi kroz potpunu renesansu, ali se pojedinci definitivno bude. Možda je Slow down trend tu da nas podseti da nije sve u vizuelnoj estetici, već da je i naš mozak esteta koja traži lepotu življenja.
Ponekad, najveći uspeh je sačuvati sebe, a ne stići prvi da bismo zadivili ostale. Zato – usporimo.
Piše: Lana Ćapić
Foto: Diana Rafira