Beograd se u subotu, 6. septembra 2025. godine, probudio drugačiji. Ulice kojima inače tutnje automobili, tog dana pripadale su ljudima – onima koji su odlučili da hodaju zajedno pod zastavama duginih boja, rame uz rame, sa porukom koja je istovremeno i jednostavna i moćna: sloboda i ljubav nemaju alternativu.
Ovogodišnji Prajd održan je pod sloganom „Za porodicu“, ali to nije bila porodična šetnja kakvu viđamo vikendom u parku. Bila je to povorka hrabrosti, protesta i tihe solidarnosti, koja je Beogradu dala novu boju – onu koju često pokušava da sakrije.
Atmosfera koja se ne zaboravlja
Od ranog popodneva Park Manjež bio je pun energije. Ljudi su se okupljali uz osmehe, grljenja i poruke podrške. Transparenti su poručivali „Ljubav je zakon“, „I mi zaslužujemo porodicu“, „Za jednakost i slobodu“, dok su bubnjevi davali ritam.
„Ovo je moj treći Prajd i svaki put osećam da nismo sami“, kaže naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman, a koji je došao sa prijateljima. „Grad možda deluje isti, ali barem na par sati pripada svima nama.“
Ruta je vodila od Manježa kroz Nemanjinu, preko Slavije do Bulevara kralja Aleksandra, sa simboličnim zaustavljanjima ispred Pravnog fakulteta i Vlade Srbije, pa nazad do početne tačke. Dok su koraci odjekivali asfaltom, Beograd se pretvarao u pozornicu solidarnosti.
Šesnaest minuta tišine
Ispred Pravnog fakulteta, povorka je stala. Umesto povika, usledila je tišina – šesnaest dugih minuta posvećenih žrtvama tragedije u Novom Sadu i svima koje je, kako su učesnici rekli, „sistem izneverio“.
Okupljeni su podigli ili spojili ruke, a u samom srcu Beograda nastupio je trenutak potpune tišine. Automobili su stajali, prolaznici posmatrali. U tom času činilo se da je tišina glasnija od bilo koje parole.
Kuma, kraljica i simboli borbe
Ovogodišnja kuma Prajda bila je novinarka Olivera Kovačević, čije prisustvo je simbolizovalo podršku iz sveta medija i javnog života. Titulu kraljice šetnje ponela je drag umetnica Lola Love, članica kolektiva Harem Girls, u upečatljivoj kreaciji koja je izazivala aplauze i povike podrške.
Njih dve, svaka na svoj način, podsetile su da Prajd nije samo politički čin – on je i kulturni, umetnički, lični.
Zahtevi koji ne prestaju da odzvanjaju
Organizatori su i ove godine podsetili na ključne ciljeve: usvajanje zakona o istopolnim zajednicama i zakona o rodnom identitetu, obezbeđivanje zdravstvenih usluga za trans osobe, dostupnost PrEP i PEP terapija, kao i snažniju borbu protiv govora mržnje i nasilja. Poseban akcenat stavljen je na obrazovanje mladih i važnost stvaranja društva koje prihvata različitosti.
Mirna šetnja pod napetim okvirom
Dok je povorka išla svojim putem, policija je stajala na svakom uglu. Sve je proteklo bez incidenata, ali napetost se osećala u vazduhu. Ispred crkve kod Slavije okupila se grupa protivnika sa ikonama i transparentom „Parada – poniženje“.
No, njihovi glasovi bili su daleko tiši od bubnjeva i poruka ljubavi u povorci. Beograd je, makar na nekoliko sati, bio u rukama onih koji su tražili slobodu.
Prajd kao ogledalo grada
Prajd u Beogradu nikada nije bio samo parada – on je uvek i politički čin. Ali ono što je obeležilo 2025. godinu jeste osećaj da šetnja više nije nešto neuobičajeno. Postala je deo ritma grada.
Za jedne, Prajd je festival slobode. Za druge, provokacija. Ali jedno je sigurno – povorka pokazuje gde Beograd jeste i koliko je spreman da se menja.
Zaključak: Šetnja koja ostaje u sećanju
Beogradski Prajd 2025. neće se pamtiti po buci, već po tišini. Ne po žurkama, već po ozbiljnim zahtevima. I ne po incidentima, već po mirnom, ali snažnom koraku onih koji su pokazali da grad pripada svima.
Za one koji su hodali, to je bio trenutak ponosa i zajedništva. Za one koji su gledali sa strane, možda poziv na razmišljanje.
U svakom slučaju, Beograd je toga dana disao drugačije – hrabrije, šarenije, slobodnije.