Budućnost rada nije nešto što nas samo zadesi, već na nju utiču odluke o ulogama, podsticajima i standardima koje svi mi donosimo.
Autor: Džared Spataro (Jared Spataro), direktor marketinga u kompaniji Microsoft za korišćenje veštačke inteligencije za rad
U nedavnim naslovima i izjavama istaknutih ličnosti u ovoj oblasti, kao što je generalni direktor kompanije Anthropic Dario Amodei, veštačka inteligencija se često predstavlja kao pretnja po egzistenciju koja će zasigurno dovesti do nekontrolisanih gubitaka poslova, poremećaja u društvu i neravnomerne raspodele novca i moći. Premda je jasno da nekim izveštavanjima mediji samo žele da privuku pažnju, dobar deo njih je odraz stvarne neizvesnosti daljeg toka ere veštačke inteligencije. Ova tehnologija ubrzano napreduje i samo to već zahteva ozbiljnu pažnju. Veštačka inteligencija već menja svakodnevni rad u nekim organizacijama i profesijama, dok je u drugim njeno korišćenje ograničeno pravilima, svedeno samo na određene slučajeve ili jednostavno nije prioritet. Dakle, nemamo svi isto iskustvo.
Najvažnije je da prepoznamo rizik, ali i da sagledamo situaciju iz pravog ugla. S jedne strane veštačka inteligencija ima ogroman potencijal da nam poboljša živote, ali s druge strane otvara pitanja koja zahtevaju da donosimo svesne odluke, odnosno iskoristimo ljudsku sposobnost delovanja da bismo uticali na svoju budućnost. Već smo videli mogući ishod ovakve situacije. Društvene mreže su brzo prihvaćene i napravljene su tako da podstiču rast broja korisnika i veću interakciju, a posledice su prepoznate tek kada su te platforme promenile način na koji ljudi rade i komuniciraju – uticale su na mentalno zdravlje, narušile poverenje i dovele do širenja dezinformacija. Poslovni modeli i standardi rada su uspostavljeni pre nego što su u potpunosti shvaćene šire posledice društvenih mreža.
Isto tako, potrebno je da budemo pažljivi kada tvrdimo nešto sa sigurnošću. Veštačka inteligencija je na samom početku i premda sa sobom nosi promene, iz ove perspektive još uvek niko ne može da predvidi kakav će biti njen dalji uticaj. Nijedna tvrdnja koja ide u krajnost, a daje se sa sigurnošću, nije utemeljena na dokazima. Ono u šta možemo da budemo sigurni jeste da je sad vreme da ljudi uzmu stvari u svoje ruke i da se svi suočimo sa odlukama koje će uticati na našu budućnost sa veštačkom inteligencijom.
Borba ili bežanje
Najlakše je pustiti da strah prevlada. Kada nastupi neizvesnost, ljudi se ili bore ili beže. Međutim, svi imamo sposobnost da delujemo, odnosno odlučimo šta će se desiti pre nego što reagujemo na neki nadražaj. Pod time se podrazumeva način na koji ćemo razmišljati, a u organizacijama način na koji će se posao organizovati, oceniti i nagraditi. Delovanje nije rezervisano samo za osnivače, generalne direktore i istraživače o veštačkoj inteligenciji. Svaki radnik donosi odluke o tome kako će koristiti veštačku inteligenciju u svakodnevnom radu. Rukovodioci mogu da menjaju procese na višem nivou, dok pojedinci mogu da prilagođavaju svoje radne zadatke u realnom vremenu. Te odluke zajedno utiču na promene u radu.
Ako sada jedna osoba može da obavlja posao koji je ranije zahtevao koordinaciju više osoba na različitim radnim mestima, opravdano se nameću izvesna ekonomska pitanja. Isto tako će i tim moći da postigne drugačije rezultate sa istim brojem ljudi. Dalji razvoj situacije je neizvestan. Zavisi od toga kako rukovodioci integrišu veštačku inteligenciju i kako je pojedinci koriste.
Ništa od toga nas nije zadesilo, već se dešava kao posledica svakodnevnih odluka ljudi o usvajanju i korišćenju veštačke inteligencije.
Neravnomerna raspodela moći nas ne sprečava da donosimo odluke
Mali broj kompanija trenira najveće modele osnove i upravlja njima, što im daje veliki udeo moći na vrhu ekosistema veštačke inteligencije. Time se povećava rizik, ali to ne utiče na to kako će veštačka inteligencija promeniti posao u pojedinačnim firmama. Rukovodioci organizacija odlučuju kako će se te alatke koristiti, šta će se automatizovati, za šta se i dalje koristi rasuđivanje čoveka i koji kompromisi su prihvatljivi.
Delovanje, naravno, nije ravnomerno raspoređeno. Rukovodioci snose daleko veću odgovornost jer upravo oni upravljaju pravilima i sistemima. Oni su ti koji postavljaju podsticaje i određuju šta se smatra dobrim rezultatom bez obzira na to koji model se koristi.
Ko zapravo odlučuje o uticaju veštačke inteligencije
O sposobnostima modela odlučuje nekolicina kompanija, ali to kako će tehnologija promeniti rad zavisi od odluka koje ljudi donose dok veštačka inteligencija polako zalazi u organizacije.
Proširenje je jedna od mogućnosti
Delovanje ne podrazumeva samo postavljanje pravila. To je i način na koji ljudi vide svoju ulogu i način na koji rukovodioci reaguju na tu promenu.
Uzmimo za primer Aleksa Farača (Alex Farach), naučnika podataka iz mog tima. U principu, zaposlili smo ga da vrši proračune i pravi izveštaje. Kako sistemi veštačke inteligencije sve više obavljaju takve mehaničke sinteze, on je mogao da svede svoj rad na nadgledanje rezultata, ali je umesto toga proširio svoju ulogu.
Aleks je shvatio da nije angažovan samo za proračune i pravljenje izveštaja. Angažovan je da postigne rezultat, odnosno uvid i perspektivu o značaju tih podataka za kompaniju. Počeo je da koristi sisteme veštačke inteligencije za brže pronalaženje obrazaca i testiranje pretpostavki. On je u suštini sastavio tim izvršilaca, zahvaljujući kojem je proširio svoj posao i pojačao uticaj. Aleks nema radnike koji su mu direktno podređeni, ali ipak je veoma efikasan menadžer.
Tu promenu nije nametnuo model, već je Aleks rešio da koristi tehnologiju na taj način, a mi smo rešili da cenimo takav doprinos.
Delovanje u organizacijama retko ima formu zvanične izjave. Ono predstavlja male, ali stalne odluke o načinu obavljanja posla. Veštačka inteligencija neće automatski poboljšati rasuđivanje niti probuditi radoznalost u osobi. Ona može da pojača podsticaje koje sistem već sadrži. Ako je brzina na prvom mestu, povećaće se brzina. Ako se meri obim, povećaće se obim. To su rukovodstvene odluke – rukovodioci svojim delovanjem odlučuju šta je najvažnije.
Vremenom ti standardi utiču na sve – od zapošljavanja i napretka do načina rasuđivanja u radu i onoga što organizacija zaista vrednuje.
Šta sve to znači za rukovodioce
Danas rukovođenje zahteva da se ne gledaju samo trenutni rezultati produktivnosti, već i način na koji automatizacija menja samu organizaciju. Odluke u vezi sa veštačkom inteligencijom ne utiču samo na rezultate. Utiču na to kako se razvija karijera i ko na kraju zaista donosi odluke.
Organizacije već kontrolišu delegiranje i sisteme nivoa odgovornosti. Veštačkom inteligencijom se ta odgovornost ne odstranjuje, već se naprotiv povećava. Ona menja rad, a rukovodioci su odgovorni za to da se postaraju da se te promene odvijaju svesno.
Na tom nivou, pod delovanjem se smatra stvaranje uslova za korišćenje veštačke inteligencije. Na rukovodiocima je da odluče da li će posao da se proširi na rasuđivanje ili svede na nadzor. Oni odlučuju kako se procenjuje učinak, kako se održava odgovornost kada se koristi veštačka inteligencija i kako da novozaposleni na početku karijere steknu veštine na koje će se organizacija oslanjati.
Ako se te odluke donose svesno, veštačka inteligencija će pospešiti sticanje kompetencija u organizaciji. Ako se ne definišu jasno, možda se poveća efikasnost, ali ne i rasuđivanje jer će manji broj ljudi donositi odluke. Teže će se utvrđivati odgovornost. Vremenom bi organizacija možda brže izvršavala zadatke, ali bi polako gubila viziju.
Veštačka inteligencija je moćna, ali nije vlasnica vaših podsticaja, standarda ni organizacione šeme. Ta uloga pripada vama. Kako ćete to iskoristiti da biste uticali na budućnost?
Ako želite još uvida o veštačkoj inteligenciji i budućnosti rada, pretplatite se na ovaj bilten.
Džared Spataro (Jared Spataro) je direktor marketinga u kompaniji Microsoft za korišćenje veštačke inteligencije za rad. Ovaj članak je preuzet iz Džaredovog biltena na platformi LinkedIn „AI@Work“ („Korišćenje veštačke inteligencije za rad“).
Pretplatite se odmah.
Foto: Omar:. Lopez-Rincon