Sarajevo ovih dana živi u posebnom ritmu. Ulice su pune, kafane i bašte bruji razgovorima o filmovima, a crveni tepih Narodnog pozorišta svakodnevno privlači poglede i bliceve. Redovi ispred bioskopa postali su mesta druženja, a kafane u centru pretvorile su se u produžene festivalske sale, gde se o filmovima priča do kasno u noć. Na polovini 31. Sarajevo Film Festivala već sada je jasno da je grad ponovo postao centar kulturne scene regiona.
Publika je do sada uživala u desetinama projekcija – od svetskih premijera do ostvarenja koja otvaraju nove poglede na savremeno društvo. Svaka festivalska večer donosi drugačiju priču, ali ono što ostaje isto jeste žar s kojim publika reaguje – bilo u tišini dvorane, bilo aplauzom pod otvorenim nebom. Jedna od čari Sarajeva u ovim danima jeste blizina publike i filmskih autora – razgovori nakon projekcija neretko prerastu u spontana druženja.
Dodeljena su i dva prestižna Počasna Srca Sarajeva: slavnom italijanskom reditelju Paolu Sorrentinu i švedskom glumcu Stellanu Skarsgårdu. Večeras će u Narodnom pozorištu ovo priznanje primiti i britanski glumac Ray Winstone, čime će festivalska publika biti deo još jednog velikog trenutka. Crveni tepih ispred Narodnog pozorišta svake večeri donosi nove prizore glamura i susreta domaćih i svetskih zvezda.
No, SFF nije samo filmski događaj. Grad je danju obojen filmskim maratonima, a noću pulsira u ritmu muzike. Festivalski klubovi i koncertni prostori okupljaju publiku koja traži više od filma – traži atmosferu, druženje i energiju.
Na polovini smo festivala, a grad je već pokazalo sve ono po čemu je SFF poseban – toplinu grada, susrete koji se pamte i spoj filma i muzike koji traje dugo nakon što se projektori ugase. Ako je prva polovina donela ovakvu atmosferu, druga tek obećava.