Olimpijska baklja je jedan od najprepoznatljivijih simbola Igara, ali i priča koja se proteže kroz vekove. Njeni koreni sežu do antičke Grčke, gde je vatra gorela u čast Zevsa, a moderni oblik štafete uveden je 1936. godine kada je plamen iz Olimpije krenuo ka Berlinu. Od tada, svaka Olimpijada ima svoju baklju, svoj dizajn i svoju priču – od maslinove grane u Atini 2004. do trešnjinog cveta u Tokiju 2020. Ono što je zajedničko svim igrama jeste da baklja nikada nije samo plamen, već simbol kontinuiteta, mira i povezanosti.
Kroz decenije, baklju su nosili sportisti čije su priče postale deo globalne memorije. Yoshinori Sakai, mladić rođen u Hirošimi na dan kada je bačena atomska bomba, zapalio je plamen u Tokiju 1964. godine i time postao simbol mira i obnove Japana. Muhamed Ali, legendarni bokser, iako bolestan od Parkinsonove bolesti, emotivno je zapalio plamen u Atlanti 1996. godine – trenutak koji je izazvao suze i ovacije širom sveta. Cathy Freeman, australijska atletičarka domorodačkog porekla, u Sidneju 2000. godine nosila je baklju kao znak pomirenja i inkluzije, dok je Li Ning u Pekingu 2008. spektakularno „leteo“ oko krova stadiona pre nego što je zapalio plamen. Vanderlei Cordeiro de Lima, maratonac iz Brazila, dobio je čast da zapali plamen u Riju 2016. godine, poznat po incidentu u Atini 2004. kada je bio ometen tokom trke, ali je ostao upamćen kao primer istrajnosti i sportskog duha. Naomi Osaka, teniserka i globalna ikona, u Tokiju 2020/2021. postala je simbol multikulturalnog Japana i inkluzije.
Zanimljivosti prate svaku štafetu. U Barseloni 1992. plamen je zapaljen hicem iz luka i strele, što je bio trenutak koji je spojio sportsku veštinu i spektakl. U Londonu 2012. baklja je imala 8.000 rupica, svaka predstavljala jednog nosioca, naglašavajući ideju da olimpijski plamen pripada svima. Plamen je putovao na Mount Everest, bio je u svemiru, a štafetu su nosili ne samo sportisti i poznate ličnosti, već i hiljade običnih građana, čime se naglašava univerzalna poruka olimpizma. U nekim gradovima baklja je putovala pod vodom, avionom i brodom – simbolizujući da plamen može da stigne svuda i da poveže ljude bez obzira na granice.
Svaka baklja ima svoj dizajn, inspirisan kulturom domaćina. Atina je birala maslinovu granu, London futuristički minimalistički oblik, Tokio trešnjin cvet. Dizajn nije samo estetika, već i poruka – domaćin kroz baklju pokazuje svoju tradiciju, identitet i vrednosti. Tako se kroz formu i simboliku baklje prenosi duh zemlje domaćina, ali i univerzalna ideja olimpizma.
Olimpijska baklja je mnogo više od vatre. Ona je priča o ljudima, o simbolima i o vrednostima koje spajaju svet. Svaka štafeta donela je novu poruku – od mira i pomirenja, preko inkluzije, do budućnosti olimpizma. I svaki put kada se zapali, svet se podseti da sport može biti most između različitih kultura i generacija.
Foto: IOC/Tom Dulat