U srcu Zemuna, Fuka nije samo kafić – to je mesto gde jutra dobivaju miris i ukus, a šolja kafe postaje trenutak za sebe. Razgovarali smo s Matijom iz Fuke, koji svakog dana stoji iza tima ovog popularnog kafića i dočekuje prve goste, i otkrili kako minimalistički enterijer, miris sveže kafe i pažnja prema svakom detalju stvaraju magiju koja ostaje dugo nakon poslednjeg gutljaja.
Jutro u Fuki ne počinje alarmom, već mirisom sveže samlevene kafe koji se oseti čim se otvore vrata. Sedimo sa Matijom, dok prvi gosti polako zauzimaju svoje stolove. Kaže nam da je za njih savršen početak dana onaj kada sednu, pozdrave se sa ekipom i dobiju kafu koja miriše na “biće ovo dobar dan”.
Nema žurbe, tiha muzika u pozadini, par poznatih lica. “Za nas,” dodaje, “to je trenutak kad mašina radi savršeno, prva kafa izađe baš kako treba i vidiš osmeh čim je staviš pred gosta. To je ono zbog čega volimo jutra.”
Kafa iz Fuke, objašnjava Matija, nije samo napitak — više je kao društvo koje ti prija. Nekad pričaš, nekad ćutiš, ali uvek želiš da ostaneš još malo. Za nekoga je to razgovor, za nekoga tišina, a za trećeg šetnja kraj Dunava. “Često je sve to pomalo u jednoj šolji”, kaže.
Pauza koja nije samo pauza
Pauza za kafu, kako je oni vide, nije samo izgovor da odložiš obaveze. To je trenutak kada usporiš, udahneš i nakratko zaboraviš sve što te čeka. Nekome je to razgovor sa prijateljem, nekome tišina uz knjigu, a nekome buljenje kroz prozor bez konkretne misli. “Kafa je povod,” priča Matija, “ali ono što ostane posle nje, to je ono što vredi.”
Priča o zrnu
Kada biraju zrna, vodi ih iskustvo, ali intuicija uvek ume da se umeša. Nekad ih privuče priča o farmi, nekad miris, nekad neka sitnica otkrivena na cuppingu. Inspiracija je tu da gurne ka nečemu novom, a iskustvo da od toga napravi kafu koja se uklapa u Fuku.
Od prvog dana želeli su da Fuka bude mesto gde se kafa ne pije mehanički. “Otvorili smo ljudima vrata specialty sveta, pokazali da espresso može biti voćan, lagan, čist, a ne samo gorak i jak,” priča Matija. Kod njih su gosti prvi put probali stvari koje su do tada možda viđali samo na Instagramu — i to u potpuno opuštenom, svakodnevnom okruženju.
Minimalizam koji greje
Topao minimalizam Fuke nije dizajn slučaja. “Hteli smo prostor koji je čist i jednostavan, da sve oko tebe ostavi prostor za ono u šolji”, objašnjava. Ta jednostavnost i toplina preliva se u svaki gutljaj, pa sve deluje povezano — čak i ako to ne primetiš odmah.
Zemun, sa svojim sporijim ritmom i životom na ulicama, prirodno se preslikava u atmosferu Fuke. Nema žurbe. Vrata su uvek otvorena, razgovor lako krene, a neretko se desi da za istim stolom sede ljudi koji se do tada nisu ni poznavali.
Mesto bez dima
Od prvog dana, odlučili su da Fuka bude prostor bez dima cigareta i vape uređaja. “Hteli smo da miris kafe bude ono što osećaš čim uđeš,” kaže Matija. I to se i oseti — vazduh je čist, kafa miriše u svakom uglu. Većina gostiju tu odluku doživljava kao osveženje, pogotovo oni koji žele da uhvate svaku nijansu ukusa.
Razbijanje mitova
Jedan od najupornijih mitova, objašnjava Matija, jest da dobra kava mora biti jaka i gorka. “Ljudi često misle da jačina znači kvalitet, a zapravo može biti lagana, voćna i slatka, a i dalje puna karaktera.” Kada gosti prvi put osjete note borovnice ili jasmina, taj mit nestaje.
Posle poslednjeg gutljaja
Na kraju dana, žele da gosti iz Fuke ponesu misao da kafa može biti više od navike. Mali trenutak dana koji te uspori, opusti i obraduje. “Da odu sa osećajem da su proveli vreme na mestu gde se vodi računa o svakom detalju — ali bez pretencioznosti. Samo dobra kafa, dobra energija i želja da se vratiš.”